Paprikaš sa prosom
Nedavno sam pred odlazak na put morala da pripremim ukućane na 2 nedelje bez „mamine“ kuhinje. Potrebno je bilo osmisliti šta mogu da spreme brzo, jednostavno, da bude kuvano a da opet odgovara svima, što kod nas u kući zna da bude izazov. Paprikaš je jedno od jela koje inače svi vole da jedu, s time što su ovog puta sami morali da ga naprave. Osmislila sam kombinaciju namirnica koja odgovara svim ukusima a da bih maksimalno olakšala pripremu koristila sam C paprikaš. Suštinski, sadržaj kesice je sjajno rešenje za sve one koji ne kuvaju ili tragaju za brzim i ukusnim rešenjem i praktično začini jelo taman kako treba.
Kombinacija koju sam osmislila za moje ukućane je pileće meso, šargarepa, celer, šampinjoni, čeri paradajz i proso a vi ste slobodni da sastojke prilagodite svom ukusu – možete dodati pariku, krompir, kornišone i sl. a ukoliko želite posnu varjantu, umesto mesa koristite samo šampinjone.
Pasta od cvekle sa mariniranom bukovačom i sirom iz mijeha
Ono šta daje poseban kvalitet i „karakter“ svemu što spremim pored umeća je i odabir namirnica. Sigurna sam da moja kuhinja ne bi bila ono šta jeste bez malih domaćih proizvodjača čiji se proizvodi mogu naći u skoro svakom mom receptu. Posebno uživam u otkrivanju novih kao što je ova fenomenalna San Marko pasta od cvekle koju sam napravila sa Dshamp bukovačom i sirom iz mijeha i sve „začinila“ sa mikrobiljem urbanih farmera.
Musaka od kiselog kupusa
Kad sam se udala, svekrva mi je jednom rekla da je prava domaćica ona koja ume da napravi gibanicu, supu i sarmu… Iako nisam opterećena tradicijom pogotovo kada je kuhinja u pitanju, uspela sam da ispunim njene kriterijume, ali i da poigravajući se odem korak dalje. Tako je i nastala musaka od kiselog kupusa – niti je sarma, niti je podvarak ali jeste kombinacija te dva jela čijem „šarmu“ a bogami i ukusu ljubitelji kupusa prosto ne mogu odoleti. Red kupusa, red mlevenog mesa, pirinač, suvo meso, dosta začina, malo vode i kada se sve dobro zapeče mileram ili mediteraneo sir kao „šlag na tortu“ preko svega.
Lovačke šnicle na pireu od krompira i celera
Lovačke šnicle je moja mama često spremala za nedeljni ručak koji je tradicionalno počinjao tačno u 14h. Tada smo se svi okupljali, ćaskali i pričali šta je sve obeležilo nedelju iza nas. Vremena su se promenila, mi porasle i zasnovale svoje porodice. Recepte smo u međuvremenu usavršili i napravili na neki svoj moderniji način, ali tradicija okupljanja oko stola nedeljom je još uvek tu.
Karamelizovani batat
Poslednjih dana stare godine, bili smo na #thanksgiving ručku kod naših prijatelja koji su poreklom iz Amerike. Kako smo kročili u kuću osetila sam miris karamele i pitala šta nam se to lepo sprema. Odmah sam dobila kašiku u ruke i instrukcije kako da lagano vratim batat po tiganju i kako da ga kupam u puteru i šećeru. Ovo jelo je potpuno drugačije od onoga na šta smo mi navikli, ali u tome i jeste čar i draž druženja i upoznavanja drugih kultura.
Drpano prase
Moj izbor broj jedan za novogodišnju trpezu ove godine je “pulled pork” kod nas poznatije kao “drpano prase”. U pitanju je sjajan primer tradicionalog jela teksaške kuhinje gde se svinjska plećka peče 8h u marinadi, a onda praktično raspadnuta iscepka. Veliko društvo zahteva bogatu i raskošnu trpezu, a ja se uvek trudim da iznenadim sa nečim novim. Volim da ugađam dragim ljudima oko sebe, jer porodica i prijatelji su nešto najvrednije što imamo.
Rolat od ćurećeg mesa
Na red stigoše i predlozi za zvezdu praznične trpeze – glavno jelo. Ukoliko želite nešto što nije klasika a sjajnog je ukusa i izgleda, moj predlog je definitivno ovaj rolat od ćurećeg mesa koji sam pravila sa A la kajmakom (koji sam prethodno aromatizovala sa raznim začinima), pršutom, bukovačama i čedar sirom. Priprema se relativno brzo a što je najvažnije super se slaže sa aspikom od jogurta i sirka i punjenim suvim šljivama koje sam već predložila za predjelo.
Gulaš od zečetine
Od prijatelja sam nedavno dobila ulovljenog zeca na poklon i odlučila da napravim gulaš. Pošto nikada nisam pravila divljač, bila sam vrlo skeptična kakvog će ukusa sve biti. Pozvala sam prijatelje u pomoć da mi daju savete kako treba da se postupa sa mesom divljači – kada sam skapirala da se meso prvo drži u vodi i sirćetu, pa onda čisti i seče, pitala sam se da li stvarno vredi toliko truda i vremena. Posle 5 sati kuvanja – odgovor je DA, vredi svaki minut i sat, jer me odavno nešto nije toliko oduševilo kao i moje prijatelje koji su došli da ga spremamo zajedno.
Društvene mreže